Piterova ispovest
Piter priča o tome kako je naučio da njegove društvene aktivnosti ne moraju da prestanu.
SHVATIO SAM DA MORAM NEŠTO DA UČINIM
Piter , 58
Šta da kažem? Uvek sam bio veoma aktivna osoba koja voli da ispuni dan kada nije na poslu. Kada sam shvatio da patim od nevoljnog curenja mokraće, smatrao sam da treba da odustanem od društvenog života.
Ne radim svaki dan nešto spektakularno, ali volim da odlazim u nove restorane ili sa prijateljima na pivo u pab.
Nažalost, uživanje u društvu drugih nije bilo tako lako kada sam konstantno razmišljao o tome da li ću morati uskoro u toalet. Šta ako je toalet daleko i ako tamo bude red kad konačno stignem do njega?
Počeo sam da smišljam izgovore da ne odlazim na pivo ili sastanke koji su udaljeni od moje kuće. Nisam hteo da pogoršavam stvari uzimanjem tečnosti jer nisam bio siguran da ću izdržati do toaleta ako je mesto suviše udaljeno. Na kraju sam počeo da pijem manje vode u toku dana da ne bih toliko morao da mokrim, ali od toga sam dobio glavobolje.
Shvatio sam da moj problem sa nevoljnim curenjem mokraće predstavlja više od obične neprijatnosti. Onda mi se jednom dogodilo nešto na putu od posla do kuće. Imao sam čudan osećaj i shvatio sam da su mi pantalone mokre. Srećom, baš sam izlazio iz auta i bio sam svega par minuta udaljen od kuće gde sam mogao da se presvučem. Posle toga nisam više bio za druženje daleko od svoje kuće. Šta ako mi se to ponovo dogodi? Nedostajala su mi druženja sa prijateljima i odlasci na nova mesta.
Sa kim bih mogao da razgovaram o tome? Moji drugari nisu dolazili u obzir. S prijateljem sa posla? Ne, ne bih. Moj sin je veoma zauzet, a ovo mi nije izgledalo toliko bitno da bih ga uznemiravao. Ne bih ni znao kako da počnem da pričam o tome.
Ipak, shvatio sam da moram nešto da učinim. Počeo sam da pretražujem po internetu. Naišao sam na sajt gde se govorilo o upotrebi „zaštite” i da postoji puno različitih vrsta štitnika koji mogu da se koriste. Nisam imao pojma! Osećao sam se kao da sam pronašao blago i naručio sam nekoliko komada preko onlajn prodavnice. Najbolje je to što je pomoglo!
Postao sam opet onaj stari. Uvek proverim gde je toalet ako sam na novom mestu i pokušam da sedim negde u blizini. Nosim zaštitni donji veš, a uvek imam i rezervni u torbi. Što je sigurno, sigurno je. To je ključna stvar u ovom slučaju. Najbolje je to što kad sam tamo, u potpunosti zaboravim da ih imam na sebi. Osećaj je kao da nosim obično rublje i mogu da se usredsredim na važne stvari. Na primer, na to koje piće da naručim uz obrok.